Prof. dr Vojislav Šešelj: Dame i gospodo, i ove godine mnogi mediji, političke organizacije i udruženja građana oglašavali su se povodom godišnjice 5. oktobra. Mnogi su imali vrlo pozitivan odnos prema toj najmračnijoj stranici novije srpske istorije, mnogi su imali umereno kritički odnos, a vrlo retko bi neko govorio da su 5. oktobar organizovale i finansirale ogromnim količinama novca zapadne obaveštajne službe. A poenta je upravo u tome da su samo Amerikanci dali mnogo više od dvesta miliona dolara, da su u tome učestvovali i Nemci i Francuzi i Englezi sa velikim novčanim iznosima i da je štab aktivnosti bio u Mađarskoj, u Budimpešti, a da su ovde akciju vodile izdajničke političke stranke, mafija, potkupljeni policijski generali i pokret Otpor, kojim su direktno dirigovali Amerikanci preko svojih plaćenika.
Naravno, prošlo je mnogo vremena, a nažalost, prolazi i zakonski rok za krivično gonjenje izvršilaca najtežih krivičnih dela. To je ono što nas najviše zabrinjava. Naprednjački režim skrštenih ruku posmatra kako prolazi zakonski rok da se, na primer, krivično gone oni koji su sa automatskim puškama u rukama, predvođeni Mlađanom Dinkićem, upali u Narodnu banku Jugoslavije. Za koji dan i od toga će se navršiti 20 godina. Mlađan Dinkić i Miroljub Labus su ukrali i veliku količinu zlata iz Narodne banke. Krajnji je trenutak, ne mesec, ne godina, ne nedelja, ne dan – krajnji je trenutak da se preduzme istraga kako bi se prekinuo rok zastarevanja. Jer, bilo bi mnogo pogrešno, bilo bi to sa katastrofalnim istorijskim posledicama da sve ono što se dešavalo 5. oktobra i posle 5. oktobra prođe nekažnjeno.
Oni koji su upadali u javna preduzeća, koji su pljačkali, koji su radili i druge zabranjene stvari, morali bi da budu izvedeni pred sud zakona. Ako se to ne uradi, onda je to ohrabrenje za sve buduće pokušaje da se na sličan način osvaja vlast.
Kad pogledate kakav je šljam i ološ tada došao na vlast, počevši od Zorana Đinđića, Vladana Batića, Mlađana Dinkića, Miroljuba Labusa, Božidara Đelića, Gaše Kneževića, Jožefa Kase, Lečića i mnogih drugih, ko će ih sve nabrojati – najgori šljam i ološ koji se mogao pojaviti u Srbiji. I oni se opet nadaju da će se vratiti na vlast. Oni opet nešto spremaju. Oni se stalno iznova udružuju. Iako svaki čini stranku za sebe, stalno nešto pozivaju na okup. Ko bi to mogao da glasa za Borisa Tadića, koji, umesto da ode u doživotni zatvor zato je isporučio Stojana Župljanina, Radovana Karadžića, Ratka Mladića i Gorana Hadžića Haškom tribunalu, on bi opet na vlast, kao i ovi što tvrde da je u Srebrenici bio genocid itd.
Nije daleko dan kad ćemo morati da ispraznimo skoro sve zatvore u Srbiji i da pozatvaramo one koji su opljačkali Srbiju, koji su uništili srpsku ekonomiju, koji su Srbe isporučivali Haškom tribunalu, koji su omogućili mafiji da upravlja našim životima i koji su doveli do toga da mafija postane ključni politički faktor u državi.
Izvolite, ako imate neko pitanje.
Ja znam ko ima pitanje, izvolite.
Gradimir Potić, novinar Srbin info: Uvek. Gospodine Šešelj, upečatljivo je da niste pomenuli Sinišu Malog, Gorana Vesića, Zoranu Mihajlović, oni su čak i na vlasti.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Izvinite, ja u vreme 5. oktobra nisam ni čuo za Zoranu Mihajlović. Ona se afirmisala tek u naprednjačkoj vladi kao najveći lopov među ministrima. To je druga tema. Ja sam o njoj govorio više puta i izneo u javnost dokaze, a to smo objavili, imam i knjigu koja nosi ime Zorane Mihajlović u naslovu.
Što se tiče Gorana Vesića i Siniše Maloga, oni u 5. oktobru nisu imali neku značajniju ulogu. Jeste bio Goran Vesić aktivista Demokratske stranke, ali ne znam šta je konkretno uradio tih dana, nisam čuo. Možda vi znate bolje od mene, ali ja nisam čuo da je on imao neku ulogu prilikom upadanja sa automatskim puškama u javna preduzeća ili nešto slično. Takođe to ni za Sinišu Malog nisam čuo. On se tek posle pojavio u dosovskoj glavnoj gradskoj vlasti u Beogradu, je li tako beše?
Gradimir Potić: Njegov rođeni brat je bio predsednik opštine Čukarica.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Koje godine?
Gradimir Potić: Devedesetih, ne znam tačno.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Pa ne mogu ja baš sve detalje znati o svakome, ali oni nisu bili istaknuti predstavnici tih petooktobarskih snaga, niti su se istakli u pljački, u otimačini, u uništavanju društvene imovine i slično.
Ja nikoga ne štedim, to vi znate, ali ne mogu nekoga da optužujem za nešto što nisam ni lično uveren da je uradio, niti ima dokaza.
Imate li još pitanja?
Gradimir Potić: Ako biste mogli da prokomentarišete razvoj situacije u Nagorno-Karabahu.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Nažalost, tamo se zaoštrava situacija. Reč je o zemljama koje su nam obe prijateljske. Sa Azerbejdžanom imamo mnogo razgranatije ekonomske odnose. Mi želimo da se to krvoproliće što pre završi i da se pristupi mirovnim pregovorima. U tom slučaju politika Srpske radikalne stranke je podudarna sa ruskom državnom politikom. Vi vidite, Rusija se ne opredeljuje, ali želi da se mir što pre postigne.
Gradimir Potić: Hvala.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Imate li još pitanja? Beta nema pitanja? Dobro. Hvala što ste došli.
https://www.youtube.com/watch?v=oERbWU6J1qs
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR