Bojan Mladenović: Dame i gospodo novinari, današnja tema jeste legalizacija
objekata.
Legalizacija je tema koja zaokuplja našu pažnju već decenijama. Unazad
nekoliko vlada je obećavalo rešavanje ovog problema, ali nijedna nije uspela to da
uradi.
Prvi zakon o legalizaciji je stupio na snagu 1997. godine. Setite se, nekoliko
godina nakon toga članice DOS-a su obećale kako će odmah nakon dolaska na vlast,
nakon tridesetak dana, rešiti ovaj problem. Od toga, naravno, nije bilo ništa.
Mnoge vlade su obećavale kako će brzo i efikasno rešiti problem legalizacije i
svaki zakon koji su donosili proglasili su revolucionarnim, proevropskim,
efikasnim i tako dalje. Posle 1997. godine, sledeći zakon je bio 2003. godine, pa
2006, 2009, 2011. i tako sedam puta. Sedam puta se menjao zakon i sedam puta smo
dobili veliko ništa. Pred svake gradske izbore obećanja su brza legalizacija,
izgradnja metroa. Nakon izbora, o legalizaciji i metrou više nije bilo reči.
U ovom periodu građevinske dozvole su se teško dobijale, bile su preskupe.
Narod je jednostavno morao da proširi svoje objekte ili da sagradi nove kako bi u
njima živeo, tako da je broj nelegalnih objekata, kako u Beogradu, tako i u Srbiji,
rastao iz dana u dan, iz godine u godinu.
Podsetiću vas na jednu odluku od 2011. godine, odluku Grada Beograda, da se svi
zahtevi iz opština prebace u grad i da se centralizuju. Šta smo dobili? Dobili
smo 200.000 predmeta na jednom mestu. Ljudi, ko može da reši 200.000 predmeta?
Onda su oni tavorili, skupljali prašinu i tako devet godina.
Mi smo održali konferenciju za novinare pre dve godine na kojoj smo upravo
insistirali da se svi zahtevi vrate opštinama, jer to je jedino moguće rešenje da
opštine mogu rešiti problem legalizacije. To je i učinjeno prošle godine, ali
nesposobna gradska vlast godinu dana je sortirala te predmete i vraćala
opštinama, a to je posao koje je trebalo uraditi za mesec ili dva.
Opštine su dobile mogućnost da legalizuju objekte do 400 metara kvadratnih, a
prigradske do 3.000 metara kvadratnih.
Potrebno je u svakoj opštini napraviti odsek za legalizaciju koji će se baviti
ovim, u nekima su već oformljeni. Odsek za legalizaciju mora imati veliki broj
ljudi, zato što je veliki broj predmeta. Vidite samo velike opštine poput
Čukarice, Voždovca, Palilule, Novog Beograda, Zemuna, imaju po 30.000 predmeta.
Dakle, veliki broj ljudi mora biti angažovan po ovom pitanju. Imamo objekte koji
se ne mogu legalizovati, nisu izgrađeni od kvalitetnog materijala, preblizu su
puta, na javnim površinama, na obalama reka i tako dalje. Neki se ne mogu trenutno
legalizovati, jer nisu rešeni pravno-imovinski odnosi, nemamo plansku
dokumentaciju i tako dalje.
Neophodno je da što pre rešimo one predmete koji su validni, koji imaju
plansku dokumentaciju, koji imaju predatu svu potrebnu dokumentaciju. Ovaj
prethodni zakon koji je usvojen, odnosno važeći zakon, Zakon o ozakonjenju objekata,
usvojen je pre dve godine i želim tu da napomenem jedan katastrofalan član koji je
Srpska napredna stranka usvojila. Član 26 ovoga zakona kaže sledeće: „Ako u roku od
pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona objekat koji je predmet ozakonjenja
ne bude ozakonjen, nadležni organ doneće rešenje kojim se zahtev odbija”. Šta to
znači? Svi objekti koji ne budu rešeni u naredne tri godine, jer je već dve prošlo,
moraju biti porušeni. To znači da polovina objekata u Beogradu, polovina objekata
u Srbiji treba biti porušena. Govorim o objektima koji su predali zahtev za
legalizaciju. Pogledajte kako je nakaradan član.
Taj isti član dalje kaže: „Ako se objekat za koji je doneto rešenje o ozakonjenju
koristi za obavljanje privredne ili druge delatnosti koja podrazumeva boravak
ili okupljanje većeg broja ljudi”, dakle odnosi se na ugostiteljske objekte,
„nadležni organ doneće rešenje o zabrani korišćenja tog objekta takođe ako u roku
od pet godina ne dobije rešenje o ozakonjenju. Zabrana rada traje do rušenja tog
objekta.” Znači isto kao i porodične kuće i stambeni objekti, i polovina
ugostiteljskih objekata, ako se ovaj član bude primenjivao, biće pola porušeno i u
Beogradu i u Srbiji.
Rešenje mora biti brza legalizacija, pogotovo onih objekata koji imaju predatu
apsolutno svu dokumentaciju. Ono što je još sporno jeste planska dokumentacija,
nedostatak planova. Moraju se praviti prostorni planovi u Srbiji za sve opštine
koje ih nemaju. Moraju se praviti planovi detaljne regulacije u gradu Beogradu za
ona područja i ona naselje koja ih nemaju, jer na osnovu tih planova se vrši
legalizacija. Legalizacija je kompleksna i zavisi i od pravno-imovinskih odnosa i
od planova. Kada se reši i jedno i drugo, tek onda se može pristupiti legalizaciji.
Za kraj, napomenuo bih da je legalizacija veoma bitna kako za građane, tako i za
državu, jer građani legalizacijom svog objekta dobijaju mogućnost da taj objekat
prodaju, da ga stave pod hipoteku ako je potrebno, i taj objekat dobija daleko veću
ekonomsku vrednost, a takođe i država dobija uređeno stanje i ubire plodove poreza
kroz te legalne objekte.
Zahvaljujem se svima koji su došli. Izvolite, ako ima nekih pitanja. Ukoliko
nema, zahvaljujem.
https://www.youtube.com/watch?v=zykRZNJwCVg&t=1s
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR