Marko Petković: Srpska radikalna stranka upozorava da Vlada i predsednik
Republike Srbije obmanjuju javnost jeftinom propagandom i demagogijom po pitanju
ekonomskih mera koje su preduzete, tako što iznose nameštene i nerelevantne
ekonomske pokazatelje stanja privrede u našoj zemlji. Drago nam je što su neke naše
mere, koje smo predlagali u vreme vanrednog stanja za spas privrede usvojene i
sprovedene, međutim, to nikako ne može biti dovoljno. Kada kažemo da se služe
jeftinom propagandom, pre svega mislimo na podatke koji se odnose na bruto
društveni proizvod i na stopu nezaposlenosti, koji ne odgovaraju stvarnom stanju
u našoj zemlji. Naš BDP, naime, ne može nikako biti među prvih pet u Evropi, jer
zemlje u koje izvozimo naše proizvode beleže drastičan pad BDP-a, tako da naš
BDP mora pratiti stopu rasta njihovog BDP-a.
Srpska radikalna stranka predviđa za Srbiju, kao i za celi svet pogođen
pandemijom, veoma tešku jesen u ekonomskom smislu i apelujemo na državne organe
da moramo biti spremni, kako organizaciono, tako i u finansijskom pogledu.
Kao što smo i za vreme vanrednog stanja govorili, nisu svi ravnomerno
pogođeni i nisu svi pogođeni. Te ekonomske mere ne mogu biti ravnopravne za sve. U
to vreme smo govorili i da će najpogođenije grane biti turizam i ugostiteljstvo,
kao i niz drugih delatnosti koje su u vezi sa te dve industrije. Kao posledicu
nepreduzimanja gotovo ničega do skoro, imaćemo to da će našu zemlju pogoditi
nezaposlenost u broju od oko 500.000 nezaposlenih lica, da će strani brendovi
napuštati naše tržište i da će odlazak stranih investitora biti neminovan.
Vlada svojim merama sve više pokazuje pretenzije ka neoliberalnom
kapitalizmu. U takvom društvu nema mesta za mala, srednja preduzeća,
mikropreduzeća i preduzetnike koji u velikoj meri pune budžet ove zemlje.
Zahvaljujući njima i punjenju budžeta od njihove strane, javni sektor do sada nije
osetio posledice ekonomske krize, ali zauzvrat smo imali da se od ovog trenutka u
našoj zemlji zatvorilo oko 20.000 takvih privrednih subjekata.
Ono što mi predlažemo kao minimum mera koje se mogu preuzeti u ovom
trenutku, ukoliko je država iskrena, jeste da se izvrši detaljna analiza
najpogođenijih privrednih subjekata i da se njima pomogne na svaki mogući način,
jer ukoliko se to ne uradi i ako se dozvoli njihovo dalje propadanje, srpskoj
ekonomiji preti da se sruši kao kula od karata. Šta će se desiti ako krene njihovo
dalje zatvaranje i ne budu dalje punili budžet? Šta će biti onda sa javnim sektorom?
Kada kažem „javni sektor”, pre svega mislim na zdravstvene radnike, koji daju
nadljudske napore kako bi spasili živote ljudi u doba pandemije. Šta će biti ako
oni u vreme pandemije ne budu mogli da primaju plate ili im se bude kasnilo sa
isplatom zarada?
Ukoliko su državni organi zaista iskreni u svojoj nameri, treba što pre
pomoći najpogođenijim privrednim granama tako što će se, naglašavam, njihovi
dugovi prema državi otpisati, a ne tako što će se vršiti odlaganje njihovih
dospelih obaveza. To je jedna od glavnih mera koju predlažemo i koja je osnovna da bi
oni opstali u ovom sadašnjem stanju ekonomije.
Sada ću pročitati neke od mera, da ne bih slučajno neku zaboravio, pošto su i
ostale podjednako važne:
– Da se otpiše, a ne odloži, i to za određene mesece naplata poreza na dobit
preduzeća i doprinosa i poreza na zarade zaposlenih za najpogođenije delatnosti.
– Da se umanji procenat zahvatanja na doprinose na zarade i doprinose od
delatnosti.
– Da se poveća minimalna zarada – to je ono za šta se Srpska radikalna stranka
godinama unazad zalaže – i u najmanjoj meri da bude u skladu sa minimalnom
potrošačkom korpom. To bi bila mera javne potrošnje, tako bi se povećala javna
potrošnja i bila bi mnogo bolja mera nego populističko deljenje sto evra svakom
punoletnom građaninu. Ako je to već i urađeno, naše pitanje, koje je već postavljano
mesecima unazad, jeste – Zašto sto evra nije podeljeno i maloletnim licima?
– Da se otpišu dugovanja privrede, od početka pandemije, pa bar do 1. septembra
ove godine. Opet kažemo, ne za sve privredne grane, nego samo za one koje su
najpogođenije.
– Da država izmiri obaveze prema privatnom sektoru, čak i za one koji nisu
izašli iz valute, s obzirom da su sredstva za te ugovore već opredeljena u budžetu.
Tako bi se povećala likvidnost pravnih lica.
– Država mora produžiti trajanje ugovora na određeno radnicima kojima
ugovori ističu u vreme pandemije, do okončanja pandemije, a poslodavca obezbediti
tako što će biti oslobođen plaćanja poreza i doprinosa i obavezati ga da takvim
licima isplaćuje makar minimalni lični dohodak.
– Država je u poslednja dva meseca počela da primenjuje jake mere inspekcijskog
nadzora i da kažnjava mala i srednja preduzeća i preduzetnike. Da li je to način za
punjenje budžeta? Naravno da nije i ne može da bude nikako. To samo doprinosi daljem
ubijanju preduzetništva, gašenju mnogih privrednih subjekata i dalje posrtanje
ekonomije.
Pomoć države mora biti otpis dugovanja, a nikako njihovo odlaganje ili
dodatno zaduživanje kod poslovnih banaka.
Toliko o tome. Ima li neko pitanje?
Novinar portala Srpska stvar: Ako možete detaljnije da nam objasnite to u
vezi sa BDP-om.
Marko Petković: To je osnovi zakon ponuda i potražnje. U Srbiji se u
poslednjih nekoliko godina otvorilo niz fabrika koje su u vezi recimo sa auto-
industrijom i mi naše poluproizvode izvozimo u zemlje koje sklapaju te
automobile. Tako se u Srbiji otvorila fabrika guma, fabrika za proizvodnju
elektroinstalacija, za određene delove komponenata motora i tako dalje, ima
mnoštvo fabrika, da ne pominjemo sad imena koje su fabrike u pitanju. Kako
možemo očekivati da će naš BDP rasti i da ćemo mi izvoziti te naše proizvode na
evropsko tržište, kada je auto-industrija u svetu, a pogotovo u zemljama u koje mi
izvozimo, pala za više od 40 procenata? Dakle, kako mi možemo očekivati rast
BDP-a, kada naša proizvodnja ne može da isprati potražnju tih zemalja u koje mi
izvozimo? To je samo jedan od primera.
Ili recimo turizam. Koliko je naših prehrambenih konditorskih proizvoda
ili sokova otišlo ove godine za Crnu Goru? Da li smo imali veći izvoz ka Crnoj
Gori? Da li smo imali veći izvoz ka Grčkoj? Da li smo imali veći izvoz tih
proizvoda prema bilo kojoj zemlji?
Dakle, ako njihova potražnja pada, ni naša proizvodnja ne može da raste i ne
možemo prevazići BDP ni iz prošle godine, a kamoli da budemo pozitivni.
Ima li još neko pitanje?
Novinar: Hvala vam.
Marko Petković: Hvala.
https://www.youtube.com/watch?v=NFQ-cZy2JMw
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR