Вјерица Радета: Даме и господо новинари, Србија већ више од три недеље трпи терор прозападне опозиције, плаћеничке опозиције. Они се сваки час налазе широм Србије, на сваком месту које се њима допадне. Њих је мало, то је шачица тих пробисвета који, нажалост, својим понашањем изазивају озбиљне проблеме нормалним људима који желе да раде, да функционишу, да иду тамо где им се иде. Они се појављују на непријављеним скуповима, што није у складу са законом. Једноставно, договоре се, окупе се, дођу на неко место, нити кога питају да ли је то дозвољено, нити, нажалост, полиција реагује и каже им да то не може тако да се ради.
Сведоци смо били и да су државне заставе скидали, газили, цепали и нико није одговарао, нико није отишао ни у затвор, ни у притвор због тога, а требало је. Свакодневно малтене, имамо блокаде неког пута, неке раскрснице, моста и тако даље, што је такође апсолутно неприхватљиво.
Данас су, рецимо, у Новом Саду, претпостављам да сте сви то видели, дошли пред зграду где су смештени суд и тужилаштво и донели су катанац и ланцем и катанцем су затворили зграду суда да нико не може тамо да уђе. Запослени још нису били дошли на посао. Појавила се у једном моменту полицијска марица са двоје људи, које су довезли у притвор, значи да су их нашли у вршењу кривичног дела, јер не вози полицијска марица онако туристе да разгледају Нови Сад. Они, веровали или не, нису дозволили полицијској марици да те људе смести у притвор. Овога пута полиција јесте реаговала, скинули су им и тај катанац и на крају су ипак пустили полицијску марицу да уђе, али су они и даље остали тамо да дивљају.
Ми, српски радикали, позивамо свакодневно, где год се појављујемо у јавности, а ево и данас на конференцији понављамо, све институције које су надлежне да хитно реагују, да се из свега овога не би десио неки много већи проблем који би се, нажалост, не дај боже, могао завршити и жртвама. То свакако не желимо, али зато упућујемо апел полицији, пре свега, заправо режиму, јер одлука је вероватно и очигледно режима да се овако понашају, некако много фино, према тој прозападној опозицији. Ми мислимо да тако не треба, зато што смо ми одговорна патриотска политичка партија и ми мислимо да увек институције треба да раде свој посао. Није добро, не би било добро, најлошија ствар би била када би се народ укључио у решавање ових проблема, а то може да се деси. Знате, ако ви идете негде и баш морате, треба негде да стигнете и нека руља вас тамо заустави, биће људи који ће реаговати, који ће некога ударити, они ће узвратити и то, заиста, може да оде далеко.
Синоћ смо видели у Београду на води инциденте које су такође изазвали, зато што је Миши Бачулову и овом Владимиру Штимцу пало на памет да они организују тај протест у Београду на води. А само да вас подсетим да је Миша Бачулов тај новосадски одборник који је био притваран, па је пуштен. Он је онај који је довезао цистерну са фекалијама, фекалним водама испред Градске куће у Новом Саду, па кад су почели да га хапсе, онда је јуначина рекао – Не, не, ја сам се шалио, нису то фекалне воде, то је вода из Зрењанина. Дакле, они су кукавице које само провоцирају.
А овај Владимир Штимац, то је онај који је некада био, кажу, ваљда и успешан кошаркаш, не разумем се баш, можда и јесте, али је био веома близак режиму, овој власти, па је хтео да му легализују неки објекат на Копаонику, а пошто није испуњавао услове, нису му то урадили и онда, наравно, приклонио се тој прозападној опозицији и познат је по томе што као глува кучка иде од једног до другог протеста, онако дође сам, пита може ли он да говори, тако се укључује у те протесте. Заиста неозбиљно, неодговорно, али, нажалост, све то народ осети и те како на својој кожи.
Та прозападна плаћеничка опозиција је цела парламентарна опозиција. У неким медијима кажу – део опозиције. Не, то је цела парламентарна опозиција, нажалост, сви су у парламенту. Српска радикална странка, нажалост, није и мислимо, и није ово једини пут када подсетимо народ, када подсетимо бираче колика је грешка што српских радикала нема у Народној скупштини, али надамо се да ћемо се тамо вратити кад буду следећи избори. Али, није то сада тема, тема је оно што ради ова плаћеничка опозиција. Подсећамо, значи, тамо су сви.
Тамо је сада велика борба око тога ко ће бити главни опозиционар у западним амбасадама. Тамо се сада у први ред убацује и Милош Јовановић. Он мисли можда, пошто има француско држављанство, да би можда могао и да прође. Тамо су и они који су за краљеве, тамо је и овај Несторовић, који је данас, не знам, мислим „Данас” или „Нова” су јутрос пренели да он тражи Вучићеву смену, јер је „Вучић једини одговоран за све ово што се дешава”. Заправо, долазе до изражаја и они који су покушавали да се представе бирачима да су патриоте. Сад, кад је дошло време да је очигледно да Запад не види никог од ових постојећих као некога ко би могао представљати целу опозицију, сад је на том делу политичког фронта велика борба.
Ви видите да се скоро заборавило шта је био повод првог окупљања у Новом Саду 1. новембра, трагедија која се десила када је пала надстрешница, када је погинуло петнаесторо људи, двоје су још у тешком стању, лекари им се боре за живот. То је, наводно, био разлог њиховог окупљања. То уопште није разлог, они то сад и не помињу. Они су данас, ево, у Новом Саду и нису то поменули, они су дошли да извуку, да обезбеде да се из затвора пусте неки њихови активисти. Дакле, нема никакве везе са оним што је била иницијална наводно каписла за окупљање.
Један од њихових новинара, мислим да се зове Петар Илић, је на овој једној шифрованој телевизији рекао да је ово прилика за опозицију, да ову прилику опозиција не сме да пропусти, јер, каже, замислите – ко зна колико ће времена још проћи до неке следеће трагедије, ако ово пропустимо. И, заиста, здрав разум не може да прихвати да неко нормалан може тако да каже, али ето, они то кажу и они то тако говоре.
Они врло често сви, цела та прозападна опозиција, кажу да у Србији не функционишу институције система. Ми, српски радикали, поручујемо режиму – покажите им да институције система функционишу, за почетак да функционише полиција, да не дозволи ниједан скуп који није уредно пријављен, да не дозволи блокаду ниједне раскрснице, ниједног пута, ниједног моста, да не дозволи скрнављење националних застава и осталих обележја, да приводе свакога ко крши закон, да се укључи, наравно, и тужилаштво, ко год је извршио прекршај, да иде код судије за прекршаје, ако је кривично дело да се укључи тужилаштво, касније и судови. Не постоји ни један једини разлог да власт на било који начин повлађује тој шачици опозиционара, тој прозападној, понављам, прозападној опозицији, опозицији која по мишљење иде у амбасаду – америчку, енглеску, и по мишљење и по паре.
Е, сад су они мало у проблему, знате, Трамп је најавио да његова администрација неће давати новац невладиним организацијама за рушење политичких система у њиховим државама и они се сад виде у томе, знају да ће ускоро остати, надамо се да ће тако и бити, без тих својих апанажа и онда сад гледају што је могуће више да извуку из ове ситуације. Наравно, не могу они постићи ништа, много их је мало, народ није луд ни глуп да иде за таквима. Видели смо и у Новом Саду кад се окупило заиста много људи, кад су људи видели да они разбијају прозоре и врата на Градској кући, да гађају оном црвеном фарбом, шарају црвеном фарбом и тако даље, људи су се, сви смо могли видети, повукли педесет метара даље од њих да би било јасно да они нису део те рушилачке екипе, која, заправо, једино то и ради.
Још једанпут апелујемо на власт, на режим – полиција мора да ради свој посао. Полиција мора да брани државу, да брани сваког појединца, да брани имовину сваког појединца. То што неко жели да својим протестом искаже да је нечим незадовољан, то је његово право. Ми немамо ништа против протеста. Ено им нека бирају Ушће или, не знам, неко место где никоме не сметају, а где ће бити виђени, свако ко пролази видеће их и нек тамо слободно пролеће сачекају. Никоме неће пасти на памет, бар што се тиче нас из Српске радикалне странке, да им то замери, то јесте демократско право, али ово што они раде је злоупотреба тог демократског права. Ово нису нормални протести, ово су рушилачки протести са очигледном жељом и намером да изазову народ да их неко можда удари, да неко, не дај боже, незгодно падне, да, не дај боже, неко погине у таквом окршају. Они тако нешто желе, а држава, односно полиција мора у томе да их спречи.
Ми смо имали толико, ако имате питања, изволите. Ако немате, хвала што сте дошли.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР